Na području Jablaničkog okruga postoji dugogodišnja tradicija gajenja povrtarskih kultura na otvorenom polju i zatvorenom prostoru (oko 3000 ha), pri čemu je dominantna proizvodnja paradajza, paprike i krastavca.
Sve rigoroznije domaće i inostrano tržište namaće zahteve za proizvodnjom visoko kvalitetnih i zdravstveno bezbednih proizvoda.
Međutim, poslednjih godina, proizvođači se sve više suočavaju sa problemima tokom procesa proizvodnje, koji za njih postaju teško rešivi, čime biljna proizvodnja postaje ugrožena. Posledica toga je otežan izvoz, kao i odustajanje od proizvodnje koja je, inače, njihov osnovni izvor prihoda, kazala magistar Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Leskovcu Gordana Jovanović Nikolić.
Dugogodišnja, tradicionlna, ustaljena biljna proizvodnja, poslednjih godina biva ugrožena i usled sledećih faktora:
– globalna promena klimatskih uslova (topla i sušna leta) čime se favorizuju pojedini štetni organizmi koji predstavljaju limitirajući faktor u proizvodnji i izuskuju nov koncept proizvodnje i zaštite,
– nagomilavanje potencijala ekonomski značajnih štetnih organizama (npr. moljac paradajza, kalifornijski trips,virusi…),
– pojava karantinskih patogena u proizvodnji koji se javljaju kao posledica uvoza rasada i plodova povrća iz zemalja u okruženju (Albanija, Bosna i Hercegovina) (prvenstveno virusi),
– nedostatak adekvatnih hemijskih sredstava (pesticida) za suzbijanje štetnih organizama,
– rezistentnost patogena na određene pesticide, zbog njihove dugogodišnje upotrebe,
– nepravilna primena pesticida,
– neadekvatno sprovođenje nepesticidnih mera i dr.
Ulaskom Srbije u Evropsku uniju moraju biti zadovoljeni određeni standardi koje propisuju članice EU u svim domenima društvenog života, pa tako i u oblasti poljoprivredne proizvodnje, odnosno zaštite biljaka (primeni pesticida).
Evropa već godinama uvodi nove, stroge standarde u ispitivanju i kontroli bezbednosti hrane, nastojeći da stavi pod lupu ceo lanac proizvodnje. Tek kad se zadovolje svi zahtevi u zdravstvenoj ispravnosti hrane, ona može stići na domaće i inostrano tržište.
Ne treba kontrolisati finalni proizvod (kao što sada radimo) već sve faze i postupke tokom procesa proizvodnje kako bi se došlo do finalnog proizvoda (kako bi trebalo da radimo u budućnosti).
Permanentna edukacija stručnih lica i poljoprivrednih proizvođača, kao i obavezna primena stečenog znanja u procesu proizvodnje garant je proizvodnje ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE koja može biti konkurent na sve rigoroznijem domaćem i inostranom tržištu.
Cilj današnje edukacije jeste da se na sve zahtevnijem domaćem i inostranom tržištu:
– plasira proizvod bez ostataka pesticida i prisustva karantinskih štetnih organizama,
– da se zaštiti životna sredina, posebno površinskih i podzemnih vodotokovi,
– da se zaštite korisni organizmi (flora i fauna),
– da se spreči nenamerno trovanje pesticidima tokom njihove upotrebe.
Realizacijom projektnih aktivnosti kroz učestale edukacije očekujemo postizanje sledećih rezultata:
1. Primena registrovanih/dozvoljenih pesticida u Republici Srbiji,
2. Determinacija štetočina i uzročnika oboljenja u cilju pravilne i bezbedne upotrebe pesticida,
3. Intenzivnija primena bioloških preparata i nepesticidnih mera zaštite,
4. Pravilno postupanje pri pripremi i primeni pesticida, kao i sa ambalažnim otpadom, u cilju lične zaštite korisnika i zaštite životne sredine,
5. Obavezno vođenje Knjige polja i Knjige evidencije tretiranja biljaka, što je temelj održive poljoprivrede, a što je i obaveza proizvođača prema zakonskoj regulativi Republike Srbije, rečeno je na današnjem skupu.