DANAS JE BADNJI DAN, A SUTRA PROSLAVLJAMO BOŽIĆ

Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, nasloni na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.

Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a jedan od običaja je i spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre same večere, u nekim krajevima za Badnje veče, a negde za Božić.

Prema narodnom verovanju, onog ko pronađe novčić pratiće sreća preko cele godine.

Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.

Najvažniji običaj za Badnje veče je da se ne ide u goste.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 7. januara  slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.

Božić u nedelju  slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara, a pored SPC, to su i ruska i gruzijska crkva, Jerusalimska patrijaršija, Koptska crkva u Egiptu i Sveta gora.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.

Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda.

Vernici Božić vide kao najradosniji hrišćanski praznik koji se slavi tri dana.Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica.

Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorodjenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.

Ljudi se na Božić pozdravljaju sa „Hristos se rodi“, a odgovor je „Vaistinu se rodi“.