SUTRA SLAVIMO BADNI DAN I BADNJE VEČE

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za slavlje Božića – rodjenje Isusa Hrista, najradosnijeg hrišćanskog praznika.

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić.

Mnogi običaji vezani su za Badnji dan. Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, nasloni na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.